Ekoleksikon

Predstavljamo vam osnovne pojmove u ekološke pojmove:

Ekološka svest – podrazumeva čovekove predstave, načine ponašanja, motive delovanja i želje i očekivanja u vezi sa životnom sredinom. Odlikuje se jasnom opredeljenošću za čisto i zdravo okruženje i kao takva predstavlja jednu od najistaknutijih vrednosti u društvu.

Karbonski otisak – količina emitovanih gasova sa efektom staklene bašte od strane pojedinca, organizacije, države, produkta ili događaja. Predstavlja meru našeg direktnog i indirektnog uticaja na životnu sredinu i klimatske promene. Izražava se u kilogramima (tonama).

Efekat staklene bašte – zagrevanje planete kao posledica poremećaja energetske ravnoteže između količine zračenja koje zemljina površina prima od Sunca ikoličine koje ona zrači u svemir. Usled povećane koncentracije gasova poput vodene pare, ugljendioksida i metana, deo sunčeve energije ostaje u atmosferi i dovodi do povećanja temperature.

Ozonske rupe – mesta u visokim slojevima atmosfere na kojima je došlo do smanjenja, pa čak i nestanka ozona, čija je uloga filtriranje štetnog sunčevog ultraljubičastog zračenja. Prevelikom emisijom gasova freona i halona, koji razlažu ozon na molekule kiseonika, izaziva se oštećenje ozonskog omotača. Povećano ultraljubičasto zračenje nepovoljno deluje na celokupan živi svet na Zemlji.

Milenijumski ciljevi razvoja – osam ciljeva koje su na Milenijumskom samitu Ujedinjenih nacija 2000. godine potpisale sve zemlje članice: iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi, postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja, promovisanje jednakosti polova, smanjenje smtrnosti kod dece, poboljšanje zdravlja majki, borba protiv HIV-a, malarije i drugih oboljenja, obezbeđenje ekološke održivosti i stvaranje globalnog partnerstva za razvoj.

Održivi razvoj – mogućnost daljeg razvoja i zadovoljenja potreba postojeće generacije koja neće dovesti u pitanje sposobnost razvoja i zadovoljenja potreba budućih. Osnovni principi održivog razvoja su: predostrožnost, predviđanje rizika, sprečavanje uzroka, novo vrednovanje životne sredine, promena načina ponašanja i načina potrošnje i uspostavljanje novih demografskih institucija i procesa.

Reciklaža – ponovno korišćenje otpadnih materijala koje podrazumeva njihovo sakupljanje, izdvajanje, i preradu. Rezultira izradom novih proizvoda, kao i očuvanjem životne sredine u vidu racionalnijeg iskorišćavanja Zemljinih resursa, štednje energije i smanjenja zagađenja vode, vazduha i zemljišta.

Ekologija – nauka koja proučava odnose organizama i životnih zajednica prema uslovima spoljašnje sredine. Njen cilj je da prilagodi nove tehnološke i proizvodne procese savremenim dostignućima za smanjenje zagađivanja voda, zemljišta i vazduha i da odstrani posledice neplanskog korišćenja prirodnih bogatstava i narušene ravnoteže.

Globalno zagrevanje – pojava povećanja prosečne temperature atmosfere Zemlje i okeana, naročito izražena u 20.veku. Prema najzastupljenijoj teoriji, ono je posledica prekomerne količine ugljen-dioksida i metana iz industrijskih postrojenja u razvijenim državama. Potpisivanjem Kjoto protokola 1997, veliki broj država se obavezao na smanjenje emisije tih gasova.

Neobnovljivi izvori energije –prirodni izvori energije koji se ne mogu regenerisati  ni ponovo proizvesti. Dele se na: fosilna goriva i nuklearnu energiju.

Fosilna goriva– Ugalj, nafta i prirodni gas. Oni nastaju duboko u zemlji kao ostatak prastarih životinja i biljaka. Tokom milion godina ovi ostaci su bili pokriveni slojevima stena, što je uslovilo njihovo lagano raspadanje. Pored ograničenosti i neobnovljivosti, veliki problem fosilnih goriva je i emisija ugljendioksida pri njihovom sagorevanju.

Nuklearna energija–energija koja se oslobađa preraspodelom sile između čestica koja se stvara cepanjem (fisijom) ili spajanjem(fuzijom) atomskog jezgra. Neprihvaćenost nuklearne energije uzrok je opasnosti koja preti mogućim nuklearnim katastrofama, straha od radijacije i stvaranje nuklearnog otpada. Pojedine države poput Nemačke, Švedske i Italije, nakon havarije u Černobilu, referendumom su odlučile da prestanu sa korišćenjem ovog vida energije zauvek.

Obnovljivi izvori energije – energetski resursi čije se rezerve konstantno ili ciklično obnavljaju. Ovakav vid energije stvoren je iz prirodnih resursa poput: sunčeve svetlosti, vetra, talasa, kiše, geotermičke toplote, biomase i biogoriva. Za razliku od neobnovljivih(fosilnih goriva i nuklearne energije) energija obnovljivih izvora se troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom se ona stvara u prirodi.

Solarna energija – energija sunčevog zračenja. Ona se može iskoristiti na mnoge načine i upotrebiti kao toplotna, električna, hemijska ili mehanička energija. Najjednostavnije sakupljanje je pomoću solarnih kolektora koji daju toplu vodu i vazduh koji se mogu koristiti za grejanje. Napredni način je neposredna proizvodnja električne energije pomoću fotonaponskih ćelija, postavljanjem panela koji su izloženi sunčevom zračenju.

Energija vetra– potiče od snage protoka vazduha koja se prikuplja vazdušnim turbinama – vetrenjačama. Kinetička energija vetra se vekovima pretvara u mehaničku, a od skoro i u električnu energiju. Ovaj vid energije je konvencionalan obnovljivi izvor energije, i u svetu se već uveliko primenjuje. U Danskoj 19% električne energije potiče od vetra.

Hidroenergija – hidraulička energija ili energija vode, je snaga dobijena iz sile tekuće vodene mase. Vodenice i mlinovi su najstariji način upotrebe ove energije. Od novijih vidova upotrebe tu su: električna energija dobijena pomoću brana (hidroelektrane), energija vodenih tokova reka, potoka, okeana i podzemnih voda, vrtložna energija, energija plime i oske, energija morskih struja i talasa i energija dobijena iz razlike temperature okeana na različitim dubinama.

Biomasa i biogorivo– odnosi se na živu i neživu materiju biljnog ili životinjskog porekla koja se može koristiti za industrijsku proizvodnju ili kao gorivo. Ovo gorivo naziva se biogorivo i može biti u čvrstom (drvo, slama, seno i drugi biljni otpadci), tečnom (alkohol, biljna ulja poput biodizela i otpad) i gasovitom (biogas, generatorski i destilacioni gasovi i vodonik) stanju. U ova goriva spadaju i nusprodukti drugih procesa, koja bi bila inače otpad.

Energetska efikasnost– stepen korisnog dejstva utrošene energije i njen gubitak prilikom transformacije jednog vida energije u drugi. Na primer, ’’obična’’ sijalica veliki deo svoje energije pretvara u toplotnu energiju, a samo mali u korisnu svetlosnu, i iz istog razloga se smatra energetski neefikasnim uređajem. Takođe, grejanje zgrade sa dobrom izolacijom ima veći stepen energetske efikasnosti u odnosu na one sa lošom izolacijom.