Hot dog – opasno po život!
Amerikanci su u šoku, jer im naučnici poručuju kako je njihova omiljena hrana, hot- dog, ni manje ni više, štetna baš kao i cigarete.
Grupa lekara iz Vašingtona objavila je rezultate istraživanja koji omiljenu hranu mnogih Amerikanaca – viršle, dovodi u vezu sa cigaretama, jer kako su naveli u svom istraživanju, gotovo jednako štete zdravlju čoveka.
Lekarski odbor za odgovornu medicinu upozorio je Amerikance da će im hot-dog uništiti zdravlje. Viršle su američki simbol, baš kao i pita od jabuka, a omiljena su hrana na sportskim događajima. Odbor godinama pokušava da podigne svest o povezanosti hot-doga i raka debelog creva i to na pomalo kontroverzan način. Širom Amerike osvanuli su bilbordi na kojima viršle vire iz kutije cigareta, a pored njih stoji natpis: “Viršle vam mogu uništiti zdravlje”.
“Hot dog bi trebalo da se prodaje sa upozorenjem, baš kao što je ono istaknuto i na paklicama cigareta – objašnjava Suzan Levin, direktorka Odbora za obrazovanje o ishrani. – To bi pomoglo korisnicima da razumeju koliko one mogu narušiti zdravlje.”
Međutim, ova kampanja izazvala je oštre polemike, jer mnogi stručnjaci ne misle tako.
Prema podacima Američkog instituta za istraživanje raka, jedna viršla dnevno uvećava rizik za dobijanje raka debelog creva za čak 21 odsto!
Jul je u Americi poznat kao mesec viršli, kada se u roku od 30 dana pojede više od milion komada ove mesne prerađevine. Alarmantan podatak je da oko 143.000 Amerikanaca godišnje oboli od raka debelog creva, a oko 53.000 umre.
Kada je o Srbiji reč, poznato je da su viršle jedna od omiljenih namirnica mališana, ali i starijih građana. Prema podacima nadležnih laboratorija i inspekcija koje proveravaju kvalitet i ispravnost mesa i mesnih prerađevina, iako viršle ne spadaju u visokokvalitetne namirnice, one na domaćem tržištu zadovoljavaju minimum kvaliteta koji je neophodan da bi se našle na rafovima prodavnica. Takođe, niska cena ove namirnice primamljiva je potrošačima, pa je i to jedan od razloga njihove velike popularnosti.
Mišljenja građana, ali i stručnjaka i kod nas su podeljena, pa tako mnogi svojoj deci brane da jedu viršle. Jedan od glavnih razloga je taj što viršle, u većoj meri od svih drugih mesnih prerađevina, sadrže okoštale materije, tačnije – kosti, nožice, krilca, kreste… Takođe, one sadrže i aditive za koje je dokazano da štete zdravlju ljudi.
Prema rečima nutricionistea iz beogradskih domova zdravlja, viršle nikako nisu namirnica koju bi preporučili sugrađanima. Kako kažu, razlog je taj što se na osnovu deklaracije može videti da prosečna viršla sadrži 70 odsto okoštalih materija, a 30 odsto čine primese, poput vezivnih tkiva, soli, začina, aditiva, emulgatora, konzervanasa… Iz toga sledi da one nemaju nimalo čistog mesa, ili ga imaju samo u tragovima.
Još veći problem je aspartam koji viršle sadrže, jer ovaj veštački zaslađivač vezuje vodu što pravi velike probleme pri varenju. Aspartam se izbacuje defekacijom, ali ukoliko se u viršlama nalazi veća količina ovog zaslađivača od propisane, dok izlazi iz organizma on ostavlja ranice na sluzokoži creva koje, ako se ne leče ili ne zarastu, mogu da dovedu do karcinoma. Takođe, dokazano je da aspartam može da izazove bolesti kao što su lupus i multipleskleroza.
Ipak, viršle su, s druge strane, lako svarljive i nisu masne, pa se često preporučuju u ishrani dijabetičara.
Beograđani se uglavnom Pokretu potrošača žale na svežinu viršli i kobasica, a ne na njihov kvalitet. Potrošači se žale na miris vakumiranih viršli, tačnije, primedbe se upućuju na svežinu ovih prerađevina, a ista primedba upućuje se i na račun svežeg mesa. Situacija nije alarmantna, ali mnogi stručnjaci tvrde da nivo kvaliteta mesnih prerađevina opada iz godine u godinu.