Rečnik socijalnog preduzetništva

DODATA VREDNOST

Dodata vrednost je poseban ili specijalan doprinos koji se ostvaruje kao rezultat neke (poslovne) aktivnosti. Tako na primer, socijalna preduzeća kroz svoj socijalni program mogu dodati vrednost kvalitetu javnih usluga ili boljem zadovoljavanju potreba svoje korisničke grupe, ali i uticati na povećanje socijalne kohezije u društvu.

DRUŠTVENO DODATA VREDNOST

Društveno dodata vrednost se odnosi na korist koju privatni sektor ili organizacija ostvaruje u smislu svog društvenog učinka i učinka na okruženje.

ETIČKA KUPOVINA

Etička kupovina je zahtev javnom sektoru da obavlja sopstvene aktivnosti na etički način. Sve aktivnosti treba da budu zasnovane na principu podržavanja (neposredno ili posredno) osnovnih ljudskih prava ili da aktivnosti imaju najmanji mogući negativni uticaj po okruženje. Javni sektor tako mora da uzme u obzir mesto ponuđača, postupke po kojima su roba i usluge ostvarene, uslove koje ponuđač nudi svojim radnicima. Dobra praksa dovodi postepeno do promene postojećeg procesa javnih nabavki, koji ne treba da bude povezan sa postupcima zanemarivanja ljudskih prava, nekorektnom trgovinom, zagađenjem, nepoštenim i korumpiranim poslovanjem i degradacijom okruženja.

FAIR TRADE

Fair trade je pokret koji se bori za poštene uslove rada i proizvodnje u zemljama Trećeg sveta. To znači da se radnicima na plantažama kakaa, kafe, šećerne trske, pirinča, pamuka, voća itd., koji su uključeni u program te organizacije, garantuje minimalna nadnica koja je propisana uslovima Fair trade delovanja. Fair trade direktno posluje s marginalizovanim pojedincima i zajednicama koji su donedavno svoj rod mogli da prodaju samo posrednicima za bednu cenu.

JAVNO–SOCIJALNO–PRIVATNO PARTNERSTVO (JSPP)

Preduslovi za ostvarivanje javno-socijalnog-privatnog partnerstva su: Ostvarivanje i sprovođenje društvenih ciljeva i zadataka radi koristi zajednice, podržavanje srednjoročnih i dugoročnih planova i ciljeva organizacija, planiranje i pogodna primena neophodnih uslova i resursa (npr. finansiranjem) za održivi razvoj.

JEDNAKOSTI

Šire značenje jednakosti, obuhvata jednakost bez obzira na rod, rasu, invaliditet, seksualnu orijentaciju. Jednakost se odnosi i na pojedince i grupe koje su suočene sa diskriminatornim ponašanjem na osnovu starosne dobi, jezika i socijalnog porekla, ili ostalih ličnih atributa, uključujući uverenja ili mišljenja, kao što su versko uverenje ili političko mišljenje. Sve mogućnosti moraju biti jednako dostupne i pristupačne svim potencijalnim učesnicima i postojeće inicijative ne smeju da imaju negativan uticaj na bilo koju ugroženu grupu.

KLAUZULE OD DRUŠTVENOG ZNAČAJA

Klauzule od društvenog značaja mogu biti uključene u postupak javnih nabavki ili tendera i u tom slučaju daju prednost socijalno i ekološki odgovornim kompanijama ili pak socijalnim preduzećima. Klauzule od društvenog značaja su vrlo često podržane i strateškim dokumentima o razvoju zajednice, a najčešće se primenjuju u procedurama lokalnih samouprava.

NEPROFITNO

Termin neprofitno se upotrebljava za opis organizacija koje su osnovane sa ciljem reinvestiranja bilo kojeg novčanog viška radi ostvarivanja ciljeva organizacije. Neprofitno se odnosi na motiv osnivanja organizacije, a ne na njenu sposobnost da stvara novčanu zaradu. Termin se često koristi kao sinonim za volonterski rad.

ODRŽIVI RAZVOJ

Održivi razvoj je način na koji su ekonomski, socijalni i ekološki delovi našeg života društveno povezani. Njime se ostvaruju potrebe sadašnjosti, bez ugrožavanja sposobnosti narednih generacija i ostvarivanja njihovih ciljeva.

ODRŽIVOST

Održivost se odnosi na sposobnost neprofitne organizacije da finansira svoj rad kroz kombinaciju ostvarenih prihoda, dobrotvornih priloga i subvencija iz javnog sektora.

SAMOODRŽIVOST

Samoodrživost se odnosi na sposobnost neprofitne organizacije da finansira svoj rad pretežno od zarađenog prihoda a manje od dobrotvornih priloga i subvencija.

SOCIJALNA EKONOMIJA

Socijalna ekonomija podrazumeva da su socijalni ciljevi važniji od ekonomskih – kao i da se ti socijalni ciljevi ostvaruju na ekonomski održiv način. Socijalna ekonomija obuhvata brojne organizacije koje posluju kako bi profit koji naprave usmerile ka ispunjavanju određene socijalne misije. Misija se može odnositi na zdravstvenu zaštitu ili kulturne potrebe ljudi u zajednici, edukaciju, očuvanje životne sredine ili inkluziju različitih društvenih grupa kroz stvaranje radnih mesta.

SOCIJALNA INOVACIJA

Socijalna inovacija podrazumeva nove strategije, koncepte, ideje i organizacije koje zadovoljavaju različite socijalne potrebe i osnažuju civilno društvo – od uslova rada i obrazovanja do razvoja lokalne zajednice i zdravstva. Ovaj pojam se odnosi na inovaciju koja ima socijalnu svrhu – kao što su mikrokreditiranje, učenje na daljinu i socijalno preduzetništvo (koje nije nužno inovativno, ali može biti sredstvo inovacije).

SOCIJALNA INVESTICIJA

Termin socijalna investicija se koristi za opisivanje investicije u organizacije, čiji cilj nije prevashodno finansijska zarada, nego društveni učinak. Ovo je relativno novi pojam, ali se sve više vezuje za tip investicije u organizacije koje se postepeno odvajaju od donatorske pomoći, i idu ka ekonomskoj samoodrživosti. Pojam se koristi i kao naziv za investicije koje teže ostvarivanju ljudskog ili društvenog kapitala.

SOCIJALNA KOOPERATIVA (ZADRUGA)

Cilj socijalne kooperative (zadruge) nije sprovođenje zajedničke komercijalne aktivnosti jedino zbog finansijske koristi članova, već se zajednički poduhvat, koji obavljaju članovi kooperative (zadruge), pokreće radi društvene koristi i socijalne integracije ugroženih grupa.

SOCIJALNA MREŽA

Socijalna mreža je socijalna struktura sastavljena od čvorova koje predstavljaju pojedinci, grupe ili organizacije koje ostvaruju različite odnose.

SOCIJALNI KAPITAL

Socijalni kapital se odnosi na različite resurse, stvarne ili virtuelne, koji omogućuju pojedincu ili grupi različite benefite. Socijalni kapital predstavlja zbir institucija, odnosa i normi koje podupiru društvo, a istovremeno predstavlja i lepak koji ih drži zajedno, zbog čega je ovaj koncept bitan za ekonomski prosperitet društava i održivi razvoj.

SOCIJALNO PREDUZEĆE

Socijalno preduzeće je biznis koji posluje s idejom da kroz zaradu koju ostvari putem prodaje proizvoda ili usluga ispuni jasnu socijalnu misiju. Socijalna preduzeća imaju tri konkretna obeležja: jasan socijalni cilj, demokratsku strukturu i nisu usmereni prevashodno na sticanje profita, već na ostvarivanje društvene funkcije.

SOCIJALNO RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA

Socijalno računovodstvo i revizija je metoda merenja socijalnog i ekološkog učinka organizacije, kroz upoređivanje postignutih rezultata u odnosu na postavljene ciljeve, uzimajući u obzir stavove svih zainteresovanih grupa. Ova metoda se koristi da bi se utvrdilo kako organizacija ostvaruje svoje ciljeve kao i usluge koje pruža. Socijalna revizija podrazumeva i nezavisno proveren izveštaj koji pokazuje koliko je uspešna organizacija u ispunjavanju društvenih ciljeva, vrednosti i obaveza.

TRIPLE BOTTOM LINE

Bottom-line je u računovodstvenom žargonu krajnji finansijski rezultat (profit), što je fokus konvencionalnog, tradicionalnog računovodstva. Double i Tripple Bottom Line su termini koji se koriste u socijalnom preduzetništvu, a odnose se na merenje: Double Bottom Line – finansijskog rezultata i socijalnog impakta. Tripple Bottom Line – merenje socijalnog, ekonomskog i ekološkog impakta koji socijalno preduzeće ostvaruje. Ovaj koncept je poznat i pod skraćenicom 3 P: People, Profit, Planet.

UGROŽENE KATEGORIJE STANOVNIŠTVA

Ugrožene kategorije stanovništva su grupe ljudi koje su socijalno-ekonomski ugrožene zbog različitih društvenih okolnosti i urođenih ili stečenih karakteristika.

Izvor: Sens