U redu je da se plašite

IAKO VIRUS KORONA NE UTIČE NA FIZIČKO ZDRAVLJE DECE, MOŽE DA UTIČE NA NJIHOVO PSIHIČKO STANJE

Nakon odluke Vlade Srbije da uvede vanredno stanje, deci je jednog dana saopšteno da se od sutra školska nastava emituje na televiziji. Rutina daje deci sigurnost, a od tada se njihov život ne odvija rutinski.

Istraživanja pokazuju da deca nisu ugrožena virusom korona. Mogu da se zaraze, ali se onda javljaju veoma blagi simptomi ili se ne vide nikakve reakcije. Međutim, iako ne utiče na njihovo fizičko zdravlje, haos koji je virus izazvao u društvu može da utiče na njihovo psihičko stanje. Čak i kada su deca veoma mala i ne razumeju o čemu razgovaramo, ona osećaju emocije odraslih i mogu da prožive njihove strahove i nervozu.

BEZ CENZURE

Psihološkinja Vesna Nenadić kaže za “Vreme” da je vanredno stanje trenutno naša realnost: “O tome i svim stvarima koje su realne, a tiču se dece, treba razgovarati sa njima. Način na koji to činimo treba prilagoditi detetovim kognitivnim sposobnostima i trenutnom emotivnom stanju, vodeći računa da ne dajemo lažne informacije. Dobro bi bilo da detetov strah od novog i nepoznatog predupredimo govoreći im da će i ovo proći. Epidemije i zaraze su postojale i ranije, neke smo i lično doživeli i preživeli. O tim iskustvima im možemo pričati jer su nam bliska, a i oni će nas lakše razumeti.”

Mnogi roditelji su u nedomumici da li treba da cenzurišu razgovore o virusu pred decom ili treba otvoreno da razgovaraju pred njima. Svako veče sa televizora odzvanjaju poruke upućene građanima, saopštavaju se novi podaci o broju obolelih i umrlih. Deca čuju delove emisija, vide snimke pacijenata na respiratorima, sve ovo, bez objašnjenja, može da stvori veoma komplikovanu priču u njihovoj mašti. 

“Ne bi trebalo da ih zastrašujemo i opterećujemo detaljima, na primer, koliko je ljudi na respiratoru ili koliko ih je umrlo. Isto tako ne treba ni da krijemo da će osobe lošijeg zdravstvenog stanja, kojih najviše ima među starijima, teže preležati ovu bolest, možda i umreti. Naša cenzura u vezi sa obiljem informacija kojima su deca sada izložena treba da se sastoji u selekciji podataka. Ukoliko smo sami sposobni da razlikujemo ‘žito od kukolja’, treba i njih da učimo tome šta su činjenice, a šta lažne informacije koje se produkuju sa namerom ostvarenja nečijeg interesa”, kaže Vesna Nenadić.

Kada je reč o konferencijama za medije na kojima su prisutni više politički govori od pružanja relevantnih informacija, one svakako ne pomažu da dete shvati situaciju i mogu da doprinesu povećanju anksioznosti, smatra naša sagovornica. 

…ceo tekst čitajte na sajtu Nedeljnika Vreme