Zašto biljna ishrana?!
Kaže se da ‚‚Zemlja zadovoljava svačiju potrebu, ali ne i svačiju pohlepu’’. Ljudi svakodnevno donose važne odluke. Pojednostavljujemo sopstvene živote, koristeći manje da bismo živeli duže. Recikliramo jer znamo da su resursi Zemlje ograničeni i da ih treba podeliti sa budućim naraštajima. Kupujemo od malih preduzetnika da bismo održali poštenu konkurentnost na tržištu. Koristimo robu organskog porekla kako bismo sprečili da hemikalije prodru u zemlju i vodu. Štedimo vodu i prelazimo na alternativne ekološke vidove energije. Sve ove pojave su danas opšte prihvaćene, ali postoji i još jedan izbor koji čovek ponekad uspe da previdi – jedan od najpraktičnijih i etički najispravnijih koji pojedinac može da donese. Donoseći ovu odluku, čovek može da nahrani milione gladnih u svetu, spreči nepotrebno krčenje šuma, zaustavi najvećeg zagađivača i potrošača vode, učini da srčane bolesti postanu retkost, da okeani ponovo bujaju životom i da divlja zemlja bude vraćena njenim pravim vlasnicima. Ova odluku može da donese svako i to svakoga dana. Prelaskom na ishranu biljnog porekla pomažemo čoveku, Zemlji i svim živim bićima na njoj.
Procenjuje se da bar milijardu stanovnika gladuje, a da čak 40 hiljada gladniih svakodnevno umire. Proizvodnjom robe životinjskog porekla traće se ogromne količine namirnica. Proporcija je jednostavna – što je više ovakvih proizvoda, to je manje hrane za ljude. Za samo kilogram mesa potroši se 54 kila soje, što znači da, umesto da nahranimo 54 porodice, ješće samo jedna. Mnoga savremena oboljenja, poput srčanih poremećaja, pa i nekih oblika raka, podstaknuta su nezdravom ishranom. Smanjujući potrošnju proizvoda životinjskog porekla, pomažemo sopstvenom ali i zdravlju drugih ljudi.
Istraživanja pokazuju da je jedan od najvećih zagađivača i tvoraca efekta staklene bašte upravo mesna industrija. Ove fabrike emituju 18 odsto ukupne količine gasova, što je više nego svi automobili, avioni i rakete ovoga sveta zajedno. Usled proizvodnje jednog kilograma mesa, u atmosferu će otići 13 kilograma ugljen dioksida. Mesna industrija je i najveći potrošač i zagađivač vode, jer za taj isti kilogram mesa, iskoristiće se 19,000 litara pitke vode, a zagaditi mnogo više.
Jedan od razloga krčenja velikog broja šuma je stvaranje prostora potrebnog za uzgoj životinja i njihovu hranu. Biti vegetarijanac godinu dana može da doprinese očuvanju šuma u meri jednakoj reciklaži million tona papira. Ni oni koji se opredeljuju samo za ribu, nisu nevini: svesno se uništavaju ekosistemi mora i okeana, a veštački ribnjaci proizvode toliko otpada da pokrivaju ogromne površine okeanskog dna, dok sam lov odnosi do trećine ukupnog broja vodenih živih bića.
Samo se u Sjedinjenim Američkim Državama godišnje ubije 50 milijardi kopnenih i 100 milijardi vodenih životinja. Etičke dileme oko ispravnosti ovakvog načina ishrane ne zahtevaju istraživanja jer životinje, isto kao i ljudi, imaju osećanja poput ljubavi, sreće, tuge i straha.
Izborom za biljnu ishranu, zalažemo se za one koji se potpuno oslanjaju na našu sposobnost da pokažemo saosećanje, za sva živa bića i za očuvanje planete. Mnogi će reći da je licemerno smatrati sebe ekologom i humanistom, bez ovakvog opredeljenja. Poželjno je krenuti od sebe, dopuniti se onom promenom koju želimo svetu.