Hakovanje korone u domaćoj IT zajednici

Tekst preuzet sa sajta: www.startit.rs

Šta kada zafale respiratori i maske za njih ili nedostaju skupa rešenja za zaštitu lekara tokom operacija? To su samo neki od problema za koje rešenja traže srpski „hakeri” i „mejkeri” okupljeni u hakatonu „Srbija hakuje koronu” u želji da pomognu u borbi s pandemijom i njenim posledicama. 

„Suština svih naših rešenja jeste da odmah mogu da budu primenjena”, počinje za Startit Dnevnik priču Svetozar Kolesar, poznatiji kao Rare. 

Rare je predstavnik grupe Vizionari Srbije, koja je još u martu okupljena s idejom da svojim znanjem i mašinama za 3D štampu pomogne zajednici u borbi protiv pandemije. Posle razgovorima s lekarima, počeli su da prave, sada već čuvene, vizire za medicinske radnike, koji su im pružali dodatnu zaštitu od kapljičnog korona virusa. Proizveli su više od 35.000 vizira, koji su završili u rukama hiljade medicinskih radnika širom zemlje. U akciju su se u međuvremenu uključile i firme koje brizgaju plastiku, pa je tako brzina izrade vizira uvećana. 

Međutim, grupa ovih entuzijasta koju pre svega čine ljudi koji se profesionalno ili iz hobija bave 3D štampom, nije želela da se na tome zaustavi. Tražila je načine na koje može da nastavi svoju pomoć u borbi protiv korone i zato je organizovala hakaton „Srbija hakuje koronu”. Pozvali su modelare, softverske i hardverske inženjere, zdravstvene radnike i sve ostale koji žele da doprinesu. 

Prijavilo se više od 100 arhitekata, lekara, programera, modelara…

Za nekoliko dana se prijavilo više od 100 ljudi, među kojima ima lekara, arhitekata, gimnazijalaca, medicinskih sestara, studenata Mašinskog fakulteta, programera, majstora i inženjera različitih profila.

Po ugledu na broje svetske hakove, poput jeftine alternative respiratora od 100 dolara, pumpice za mleko upotrebljene za mehaničko disanje, 3D štampane spravice koji od jednog „pravi” četiri respiratora, baze od 41 koncepta kriznih respiratora za „mejkere”, naši hakeri su došli na ideju da kreiraju svoja rešenja. 

Od postojećih sklapamo nove predmete

„Naša rešenja ne treba da pariraju već postojećima standardnim uređajima, već da u slučaju njihovog nedostatka mogu da budu upotrebeljena. Naša nada je da za njima neće biti potrebe, ali treba biti spreman. Mi hakovanjem zapravo od već postojećih predmeta skapamo nove, menjamo im nemanu kako bi mogli da se koriste u trenutnoj situaciji”, objašnjava Rare.

Svi učesnici hakatona su podeljeni u pet timova i rade na pet izazova. Četiri su direktno vezana za rad lekara, dok peti tim radi na različitim softverskim rešenjima, koja se bave i posledicama pandemije. 

Dezinfekciona kapija 

Inficiranje lekara u svlačionicama tokom skidanja skafandera nakon što zbrinu pacijente, jedna je od prvih stvari koju su uočili kao problem koji treba rešiti. Medicinari se sada snalaze na različite načine u pokušaju da tu opremu prethodnu denzifikuju, ali jedna od timova traži rešenje po radnim naslovom „dezinfekciona kapija”.  Cilj njihovog rešenja je da medicinski radnici nakon izlaska iz crvene zone, a pre ulaska u svlačionicu, prođu kroz kapiju, koja će ih sa spoljašnje strane potpuno dezinfikovati. 

Dezinfeksija tokom operacije 

Još jedan problem koji su uočili u razgovoru s medicinarima, jesu operacije. One zahtevaju veliki broj ljudi na malom prostoru, a kada se ne zna da li je neko možda infektivan, potrebno je naći rešenje za smanjenje koncentracije virusa u vazduhu. 

„Vi to možete da uredite UV zračenjem i hemikalijama kada nema ljudi, ali kako to rešiti dok operacija traje? Naravno, postoje rešenja od nekoliko stotina hiljada evra pravljena baš za to, ali hakovanjem tražimo način da od onoga što imamo stvorimo ono što nam je potrebno.”

Maske na neinvanzivnu respiraciju 

Kada je samo lečenje u pitanju, sigurno ste već po internetu viđali maske za ronjenje, koje se uz pomoć dodatka koriste kao maske za respirator. U pitanju je maska koja u potpunosti prekriva lice i ima sertifikat kojim se potvrđuje da ne zadržava ugljen-dioksid. Zatim se za nju 3D štampom pravi određeni deo, kako bi se priključila na respirator. 

„S obzirom na to da je tim do sata uspeo da nabavi 30 takvih maski, napravili smo i jedna pod izazov za njih, za slučaj da ne mogu da nabave još takvih maski, a to je pravljenje „zvona”, koje bi bilo zamena za njih.”

Neinvazivni respirator

Ukoliko bude bilo potrebe i za zamenom respiratora, odnosno kliničkih ne bude dovoljno, tu će biti rešenje trećeg tima. U okviru njega se razvija rešenje za pravljenje respiratora, koji se može sklopiti od već dostupnih stvari na tržištu. Tokom pravljenja će se služiti i već postojećim otvorenim bazama rešenja. 

Softverska rešenja 

Gde su baze tu su i softverka rešenje, koja treba da zadovolje potrebe medicinara, građana, države, privrede i svih kojima treba neki program za pomoć u borbi protiv pandemije ili njenih posledica. 

Na pitanje do kada će trajati ovaj hakaton odgovor je jednostavan, trajaće dok traje vanredno stanje. Timovi čim budu završili rad na svojim izazovima, tražiće sledeći kako bi bile zadovoljene sve potrebe. Takođe, to što su timovi oformljeni ne znači da se ne možete naknadno priključiti i pružiti pomoć bilo kome od njih. Zajednica upravo postaje jača međusobnim pomaganjem, umrežavanjem znanja i kvaliteti stvara se mogućnost za veliki napredak.

Mogu li mali napraviti razliku?

Ako je suditi po brojevima i po porukama sa terena, ova grupa entuzijasta je već napravila ogromnu razliku u borbi naše zemlje protiv pandemije korona virusa. Proizveli su i podelili 35.000 vizira koji su otišli najugroženijima: od medicinara u crvenim zonama kovid bolnica, gde se leče najteže oboleli pacijenti, do radnika u apotekama. 

U međuvremenu je Vlada Srbiije pokrenula niz inicijativa za kreiranje, finansiranje i distribuciju tehnoloških inovacija za borbu protiv pandemije, a to čine i međunarodne institucije globalnog i evropskog nivoa. U poređenju s njima ono što rade ovi entuzijasti deluje malo, ali postoji bitna i važna razlika. 

U situacijama kada su resursi ograničeni, kada je vreme dragoceno, prednost ide entuzijastima koji su visoko motivisani, visoko obrazovani i usko stručni i neopterećeni administracijom. Tako da instritucije mogu više, ali kada je potrebna pravovremena reakcija, neformalne grupe su efikasnije. 

Zato Startit Dnevnik nastavlja da prati rad ovih ljudi i u narednim danima i nedeljama možete čitati detaljno o njihovim rešenjima i izazovima s kojima su se sretali u želji da pomognu zajednici.