Marketing u doba pandemije!

Tekst preuzet sa sajta: http://www.masina.rs/

Ovih dana kada su mediji preplavljeni vestima o broju oboleilh ili mrtvih u čitavom Svetu, čini se da gotovo drugih vesti i nema u mainstrem medijima. Ipak, postoji jedna grana privrede koja i dalje funkcioniše sasvim regularno. Radi se o reklamiranju luksuznih svetskih modnih i auto brendova i to pod velom brige za trenutnu situaciju sa koronavirusom.

Krajem marta smo saznali da će velike modne kuće svoju proizvodnju preusmeriti sa luksuznih modnih predmeta na proizvodnju zaštitnih maski i zaštitnih odela koji su sada prekopotrebni u ovoj situaciji. Popularni modni časopisi su prepuni tekstova hvale za ovakve postupke velikih modnih brendova. Vlasnici modnih kuća se takođe takmiče ko će dati više para za borbu protiv koronavirusa. Naravno mediji sve to nekritički prenose.

Isto važi i za prenamenu proizvodnje vodećih i luksuznih auto giganata koji su odlučili da se pohvale kako će umesto automobila sada proizvoditi neophodne respiratore.

Prenamena proizvodnje modne i auto industrije je prihvatljivo i pohvalno rešenje, ali samo u slučaju ako se iza toga ne bi krila težnja da se sakriju dve stvari. Eksploatatorski način proizvodnje u zemljama na periferiji kapitalizma i želja za samoreklamiranjem, čak i pod okolnostima kada se mrtvi prebrojavaju u desetinama hiljada. Zato je ovakav postupak velikih modnih i auto brendova licemeran, ali je ujedno i otrežnjujući jer ogoljuje savremeni kapitalistički poredak koji je sada u krizi.

Zaštitne maske koje se budu proizvodile u fabrikama vodećih modnih kuća sasvim sigurno neće stići do svih stanovnika planete Zemlje podjednako. Jasno je da će zemlje zapada, u kojima su sedišta ovih modnih kuća, imati prioritet prilikom snabdevanja zaštitnom opremom. Ovo se isto odnosi i na respiratore.

Treba podsetiti i da u nekim modnim kompanijama u Srbiji te maske radnice šiju volonterski, to nije plaćeni rad.

Teško je poverovati u humanost i solidarnost velikih modnih i auto kompanija sa obolelim stanovništvom, kada se to koristi za jeftini marketing i takmičenje ko će dati više para, dok se istovremeno ne vodi računa da maske i respiratri neće biti dostupni onima kojima su najpotrebniji. A sasvim je jasno je da su maske najpotrebnije stanovnicima najsiromašnijih zemalja, koji te maske i prave, jer u tim zemljama sigurno neće biti dovoljno respiratora koliko i u bogatim zemljama zapada.

Da ne spominjemo takozvane influensere koji na društvenim mrežama pohvalno, ali sigurno i za svoj račun, prenose vesti o velikoj humanosti najvećih svetskih modnih kuća i proizvođača automobila koji su svoju proizvodnju prilagodili trenutnoj situaciji.

Insistirati na tome da velike kompanije pomažu, u ovoj situaciji je ništa drugo nego samoreklamerstvo u doba globalne katastrofe koja pogađa čitavo stanovništvo Zemlje.

Procene su da će nakon završetka ove krize bez posla ostati oko 200 miliona ljudi. Možda bi prava solidarnost bila kada bi ove kompanije odlučile da ne otpuštaju svoje radnike koje ionako mizerno plaćaju, dok se istovremeno vlasnici i deoničari tih kompanija bogate.