Udruženje Alfa: Kada ljubav prema životinjama preraste u aktivizam

Dok država dotira nelagalne i monstruozne šinterske privatne biznise, pojedinici koji zaista brinu o životinjama to rade iz čiste ljubavi i gotovo uvek uz pomoć ličnih sredstava. Jedno od najaktivnijih društava za pomoć životinjama u Srbiji je udruženje Alfa koje vam danas predstavljamo u razgovoru sa Tanjom i Jovanom.

Kada je nastalo udruženje Alfa? Kako i zašto ste došli na ideju da pokrenete udruženje? 

Udruženje Alfa je nastalo neformalno 2008. godine a formalno 2010. Osnivače je povezala ljubav prema životinjama i borba za njihov zivot, a naročito imajući u vidu tek doneti Zakon o dobrobiti životinja. Osnovale su ga Tanja Ostojić , Jovana MItrović i Dragana Vuković. Nažalost Dragana Vukovic je preminula tako da smo aktivnosti nastavile nas dve uz pomoć naših prijatelja.

Koja su osnovna načela i ciljevi udruženja? Kome tačno pomažete?

Naš rad, rad Udruženja građana “ALFA”,  koncipiran je pre svega na zbrinjavanju bolesnih, povređenih i zdravih napuštenih životinja i njihovom udomljavanju, na preduzimanju zakonskih mera prema svim nesavesnim vlasnicima i drugim počiniocima krivičnih i prekšajnih dela koja za predmet imaju povredu života ili dobrobiti životinja, kao i na razvijanju svesti o poštovanju životinja i ponašanju prema njima. Naročito smo aktivni na polju sistematskog resavanja problema napuštenih životinja.

Kako izgleda jedan dan u udruženju Alfa? Koje aktivnosti udruženje obuhvata?

Svaki dan smo aktivni u nekoliko segmenata. Pre svega imamo životinje na ulicama koje hranimo, vodimo kod veterinara u slučaju potrebe, pored naših životinja. Jedan deo aktivnosti je usmeren na pravni deo zaštite životinja u smislu pisanja prijava protiv počinioca krivičnih i prekršajnih dela, zatim pravna borba protiv nelegalnih šinterskih službi. Takođe na dnevnom nivou moramo da oglašavamo životinje koje traže dom i pokušamo da skupimo sredstva koja su nam neophodna da bi udruženje radilo.

Kako se izdržavate?

Izdržavamo se iz sopstvenih sredstava i donacijama.

Na kom nivou je svest o životinjskim pravima u našoj zemlji? Kako se generalno ljudi ophode prema životinjama?

Nažalost prava životinja kao kategorija nisu prepoznata u našem pravnom sistemu. Takođe zaštita dobrobiti životinja je na niskom nivou, pre svega posmatrajući insitutucije koje bi trebalo da sprovode zakon, ali one to ne rade. Svakodnevno se susrećemo sa brojnim oblicima zlostavljanja i protivpravnog ubijanja životinja, da to prevazilazi svaki zdrav razum.

Koliko uspešno naša država rešava problem pasa i mačaka lutalica?

Naša država ne rešava problem napuštenih životina. Ne postoje lutalice postoje samo životinje koje je covek napustio. Godinama državi dajemo recept kako da na sistematski, održiv i human način reši problem napuštenih životinja, ali jednostavno država neće da reši taj problem. Umesto rešavanja faktički su dozvolili rad nelegalnim šinterskim službama koji ubijaju i zlostavljaju životinje na najmonstruoznije načine. Za taj nelegalan rad, kako bi se kod ljudi stvorio privid da se nešto radi povodom rešavanja problema napuštenih životinja, loklane samouprave isplaćuju ogroman novac, a da se problem neće rešiti, na šta mi već godinama ukazujemo.

Da li su privatni azili za životinje profitabilni u Srbiji? Da li ih ljudi otvaraju iz čiste ljubavi prema životinjama ili zbog zarade?

Privatni azili ne da nisu profitabilni, nego jedva preživljavaju i jedva mogu da obezbede najosnovnije potrebe za svoje štićenike.

U Srbiji postoji veliki broj udruženja za pomoć životinjama? Da li ih ima dovoljno? Koja su najveća?

U Srbiji ima po našim saznanjima oko 60 udruženja za zaštitu životinja međutim većina nije aktivna. Na prste jedne ruke se mogu nabrojati udruženja koja se aktivno bave sistematskim rešavanjem problema napuštenih životinja, sto je po našem misljenju poražavajuće.

Da li su sva udruženja dobronamerna ili ima i zloupotreba?

Što se tiče zloupotreba sigurna sam da u svakoj oblasti našeg društva ima zloupotreba pa i među udruženjima. Međutim time treba da se bave nadležni organi.

Šta jedna osoba koja želi da usvoji životinju treba prvo da uradi/razmisli?

Osoba koja hoće da usvoji životinju treba da razmisli da li želi da prihvati odgovornost prema toj životinji sledećih 12 do 15 godina koliki je njen prosečni životni vek. Životinje traže pažnu, traže da im se čovek posveti, traže i materijalna sredstva, lečenje kod veterinara i slično. Životinja nije komad nameštaja koja će da stoji u ćošku, već živo biće sa svojim potrebama, sa svojim karakterom i navikama. 

Koji su neophodni koraci u usvajanju životinje? I šta nakon usvajanja?

Što se tiče usvajanja životinja mi pre svega obavimo razgovor sa potencijalnim udomiteljima, onda proveravamo uslove u kojima će životinja da živi i na kraju se potpisuje ugovor o odgovornom vlasništvu. Ukoliko životinja nije sterilisana (ako se radi o štenetu ili mačetu) ugovara se obavezna sterilizacija kako bi se sprečilo nekontrolisano razmnožavanje i samim tim uzrok napuštenih životinja na ulicama. Nakon usvajanja s vremena na vreme poroveravamo da li se udomitelj pridržava odredbi ugovora.

Kako ljudi mogu da vam pomognu?

Ljudi mogu da nam pomognu na više načina, pre svega deljenjem naših objava za životinje koje traže dom na društvenim mrežama, mogu da pomognu donacijama, ne samo novca – može i hrana za životinje, sredstva protiv parazita i slično. Mogu privremeno da pričuvaju po neku ugroženu životinju dok se ne udomi i pripremi za novi dom. Mogu i da nam pomognu u hranjenju ulčnih životinja.

Više informacija o udruženju možete naći na stranicama:
Facebook: https://www.facebook.com/udruzenje.alfa
Blog: http://udomime.blogspot.com/