xYUGOx – dokumentarac o Jugoslovenskoj strejt edž sceni

Kada su Minor Threat davnih dana napisali pesmu “Straight edge” verovatno nisu ni pretpostavili kakav će uticaj imati na generacije klinaca, ali i nešto starijih, širom sveta. Od pesme koja jedva traje nepun minut nastao je čitav jedan pokret, životna filozofija ili life style, kako ko već posmatra. Kao i u slučaju ostatka planete, i prostor bivše Jugoslavije bio je zapljusnut pozitivnim porukama pa su se već u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka počeli javljati prvi iksevi na rukama mladih pankera, korovaca, skejtera i ostalih marginalaca. Svoju kulminaciju na ovim prostorima straight edge je doživeo u neveselim 90-ima, da bi tokom 2000-ih doživeo kratkotrajni povratak na scenu. O tome kako se pojavio, koliko je dugo trajao, šta se sve dešavalo na ovim prostorima kada je strejtedž u pitanju, Pavle Kocanjer, student završne godine na Akademiji dramskih umjetnosti u Zagrebu, bubnjar, fotograf, snimatelj i strejter, je upravo snimio dokumentarni film pod naslovom “xYUGOx” koji govori o razvoju strejtedža na ovim našim prostorima. Uskoro će izaći i prvih nekoliko epizoda, pa je to bio povod da proćaskamo sa Pavlom.

O-ruk: Odakle ideja da napraviš film o eks-jugoslovenskoj strejtedž sceni?

Pavle: Već neko vreme sam razmišljao raditi neki dokumentarac o panku, ali mi se činilo prezahtevno i preopširno da bih radio o panku u Hrvatskoj jer toga ima previše i onda mi je zapravo s vremenom sinulo da bih mogao raditi o strejtedžu jer je to tema koja nije previše popularna, ni u mejsntrimu, a čak ni u panku. Bila mi je vežba na fakultetu, dokumentarni esej, na Akademiji dramskih umjetnosti, i radio sam tu vežbu koja je trajala 10 minuta, za taj ispit, super je prošlo. I skužio sam da je to interesantno i ljudima koji nemaju veze sa pankom, kolege sa faxa ili prijatelji su imali pozitivne reakcije. Na kraju je proizašlo da mi je ovo i diplomski rad, snimateljski, pa sam se odlučio za opširniji film.

O-ruk: Radiš sve sam, u DIY maniru. Koliko je teško raditi na ovakvom projektu i da li imaš nečiju pomoć?

P: Potpuno je sve DIY. U početku je bilo sasvim okej, ali je kasnije postalo naporno i lagano uključujem neku ekipu (asistente kamere), a želim ih još uključiti (asistenti montaže i tome slično). Nakon ovih epizoda koje će se uskoro pojaviti sam planirao da angažujem neke svoje frendove koji bi bili voljni i koji žele da rade sa mnom. Uglavnom se radi o ekipi koja je navikla na DIY način rada, nisu to neki uštogljeni likovi, a meni je to jako važno da ekipa koja radi sa mnom zna šta su principi „uradi sam“ produkcije. Lagano sabiram ekipu oko sebe i koju bih hteo imati i kasnije kada budem krenuo da radim nove intervjue.

O-ruk: Koliko ima gotovih epizoda? I kada možemo očekivati premijarno prikazivanje?

Pavle: Uskoro će izaći pet epizoda. Planiram da napravim i crowfunding kampanju, ne toliko da bih zaradio neki novac, već da bih promovisao film, kako bi ljudi sherovali, kako bi se stvorila neka publika. Polazim od sebe – ako bih donirao pet ili deset dolara za neki film, pa onda dobijem neku majicu ili ne znam šta, meni je automatski do tog filma/projekta stalo i čim izađe nešto ja ću to hteti videti. Želim da se publika na taj način poveže sa celim tim projektom i kampanjom. Kampanja će trajati mesec dana i izaći će nulta epizoda u kojoj ja objašnjavam, a zatim još četiri epizode. Do kraja meseca kreće kampanja, da bi kroz peti ili šesti mesec izašle svih pet epizoda.

O-ruk: Kako si epizode koncipirane? Možeš li nam otkriti neke detalje?

Pavle: Nulta je estetski skroz drugačija, dok su ostale epizode intervjui, snimci sa koncerta, fotke i tako dalje, sve ono što se reklamira na trejlerima. Koncipirano je da svaka epizoda bude neka vrsta teme, da se u svakoj epizodi zaokruži priča, bilo da je u pitanju početak strejtedža na ovim prostorima, ili osobni početak kako je neko ušao u ovu priču, bilo veganstvo, seksizam, nacionalizam. Dakle, svaka epizoda će imati jednu konkretnu temu. A one će biti kratke, između 5/6 do 12 minuta. Kasnije nakon kampanje epizode će biti posvećene po jednom bendu koji je bio strejtedž (Clean, The Truth, Nikad, itd), sa snimcima koncerata, fotkama, itd. Broj konačnih epizoda zavisi od toga kako će ovih prvih nekoliko proći kod publike. Voleo bih da ih bude puno jer imam dovoljno snimljenog materijala.

O-ruk: Šta si zaključio radeći ovaj projekat? Kako se pojavio kod nas, kako je nestao? Kakve su reakcije?

Pavle: Kada se pojavilo verovatno je bilo nešto novo, pa su mnogi postali strejteri zbog fore. Po pričama koje sam čuo tako mi je zazvučalo. Ne znam zašto se ugasilo jer danas ima jako malo strejtera. Generalno puno ljudi se raspituje i puno je njih nabrijano, i strejteri i nestrejteri, svakog zanima o čemu se radi. Očekivano, osetio sam neki hajp kod strejtera, mnogima je drago da je neko uzeo ovo da radi, da prikaže celu ovu priču iz jednog drugog ugla.

O-ruk: Da li si planirao da šalješ dokumentarac na neke festivale?

Pavle: Javili su mi se sa jednog festivala iz Srbije da pošaljem serijal jer bi rado prikazali. Ideja mi je bila da ide samo na YouTube, ali ako bude prepoznat od strane nekih festivala može se prikazivati bilo gde i bilo kad. Ako vremenom bude prepoznat od neke televizije, mogu svakako premontirati i prilagoditi tom formatu jer mi je cilj da film vidi veći broj publike. Uz serijal radim kratkometražni dokumentarni film, koji ima samo tri glavna lika (ja i dva lika) i on mi je nekako više za festivale, malo je osobnije.

O-ruk: Odakle uopšte naziv xYUGOx, s obzirom da u Hrvatskoj bilo kakvo prisećanje na Jugoslaviju ima negativnu konotaciju? Da li si je naziv slučajno nastao ili si možda nameravao da izazoveš neke kontraverze?

Pavle: U početku sam mislio da će biti tako, pitao sam ljude da li bi to nekom kao provokacija, ali ispalo je da nije. Pošto je film posvećen prostoru bivše Jugoslavije, a trebalo mi je ime da stavim između ikseva, čini mi se da je u doba jugoslavije (iako nisam bio rođen, već znam uglavnom iz priča) bilo sve nekako bolje – muzika, koncerti, sve je bilo življe. To je, zapravo, bilo radno ime, ali je ostalo – kratko, jednostavno i upečatljivo. Na kraju krajeva, sviđa mi se da bude kontraverzno, dapače.

O-ruk: Misliš da ćeš makar jednu osobu naterati da razmisli o ideju da postane strejter/ka?

Pavle: Najviše bi mi bilo drago da to bude neki tinejdžeri koji se pitaju da li bi trebalo nešto da rade ili ne. Najveći broj ljudi koje sam intervjuisao su postali strejteri u periodu između 18 i 20 godina, to je neko vreme kad upoznaješ sebe kao osobu. Bilo bi mi drago kad bi neki srednjoškolac vidi ovo, da postoji nešto ovako i da mu bude fora da postane strejter. Siguran sam da će se neko nači ko će se malo zapitati, ko će videti sve te pozitivne priče, a generalno bih voleo da ljudi koji nisu u panku vide kako sve to izgleda, kako izgledaju turneje, itd. Pa onda da kaže „ajmo raditi bend“, to bi mi bilo jako drago.

Za više informacija pratite zvanične kanale xYUGOx:
Youtube: https://www.youtube.com/channel/UCXuJbEmhHoWg0QANwRad5dw
Facebook: https://www.facebook.com/xyugoxx/
Instagram: http://www.instagram.com/xyugox_/