Da li nas uskoro očekuju novi štrajkovi radnika pošte?
U prethodnih 3 godine radnici pošte su štrajkovali 3 puta – krajem 2017, početkom 2019. i krajem 2019. godine. Od toga je poslednji štrajk u decembru 2019. godine bio najradikalniji i rezultirao je potpunom obustavom rada svih poštara, kurira i vozača na dve nedelje, što je prouzrokovalo opšti kolaps u administraciji i opštem funkcionisanju privrednog i privatnog života građana.
Poštari su 8. decembra odbili ponudu vlasti za povećanje plata koje su i dalje bile ispod republičkog proseka, nakon čega su usledili brojni pritisci na zaposlene od strane uprave Pošte i vlasti. U Novom Sadu i Zrenjaninu je suspendovano tada 300 poštanskih radnika, tj. sve koji su odbili da potpišu radne naloge.
Nakon tog pritiska, radnici pošte su odlučili da stupe u generalni štrajk sa jasnim zahtevima: 1) veće plate – u nivou republičkog proseka, jer je do tada prosek bio svega par hiljada dinara veći od tzv minimalca, i 2) povećanje broja radnika u tehnološkim odeljenjima (vozači, šalterski radnici, poštari, obrada pošiljaka…).
Kako nekolicina poštara sa kojim smo razgovarali kaže, štarjk je bio predvođen grupom radnika GPC-a, poznatijim kao “Vukovi”, dok su se “sindikati ponašali kao posmatarači, jer se i nikada nisu borili ni za šta drugo sem za svoje privilegije”.
Tadašnji dvonedeljni generalni štrajk radnika pošte služio je za primer svim radnicima u Srbiji jer pokazao odlučnost kakva se ne viđa često. Nakon dve nedelje upornosti i odbijanja da se vrate na posao, i uvidevši da bi se ovaj štrajk mogao lako proširiti na prosvetu i zdravstvo, vlast izlazi u susret radnicima pošte i delimično prihvata njihove zahteve. Kapaciteti u tehnološkim odeljenjima su povećani, svi suspendovani radnici su vraćeni na posao, a plate su povećane ali i dalje ostaju ispod republičkog proseka. Iako svi uslovi nisu bili ispunjeni, radnici pošte su smatrali ovaj dogovor prihvatljivim i prekinuli su štrajk.
Nakon samo dva i po meseca od štrajka počela je svetska pandemija virusom COVID-19 koja je značajno uticala na rad pošte i njihove zaposlene. Kako radnici pošte tvrde, tek nakon tri nedelje od proglašenja vanrednog stanja i uvedenog svakodnevnog policijskog časa, radnicima je data adekvatna zaštitna oprema. Do tada su bili prinuđeni da se sami snalaze, jer su dobili samo zaštitne rukavice koje su većem broju zapolesnika bile male i neupotrebljive. Obim posla je bio uobičajen iako su usled vanredne situacije kapaciteti bili smanjeni na skoro 20% što je dovelo do opšteg kolapsa u pošiljkama i platnom prometu. Naravno zaposleni koji su radili u ovom periodu nisu dobili nikakvu nadoknadnu ili bonus.
Usled ove situacije i prethod delimično ispunjenih uslova ponovo počinje da raste nezadovoljstvo radnika pošte, koji tvrde da su im plate i dalje “ispod normalnih i da su nedovoljne, ne samo za dostojan život, već i za puko preživljavanje”.
Mogućnost štrajka i obustave rada postoji u narednim mesecima. Po rečima radnika, mnogo ljudi je nezadovoljno uslovima rada u prethodnih nekoliko meseci. Većina je konstantno pod psihičkim pritiskom jer se od njih očekuje znatno veća količina angažovanja od norme propisane kolektivnim ugovorom. Fluktuacija ljudi neprestano raste i manji broj radnika se zadržava duže u Pošti, ukoliko na to nije primoran.
Za potencijalne sledeće štrajkove se smatra da ukoliko se dese, oni bi mogli biti radikalniji u pogledu dužine trajanja i broju štrajkača.
Ostaje nam da vidimo kako će predstojeća ekonomska kriza prouzrokovana Korona virusom uticati na prava radnika pošte i da li će oni ponovo biti prinuđeni na nove štrajkove.