Klimatske promene i „humano upravljanje migracijama“

Samit UN u Glazgovu o klimatskim promenama je održan uz veliku pompu i dogovoreno je da najbogatije zemlje zagađivači usklade spoljnu politiku sa klimatskom krizom. Gospoda su odlučila da će zbog miliona ljudi ugroženih klimatskim promenama početi da „humano upravljaju migracijama“.

Ovaj cinizam se nastavlja ako pogledamo budžete najbogatijih zagađivača. SAD troši 11 puta više na obezbeđivanje svoijh granica, nego na pomoć ugroženim zemljama u prilagođavanju klimatskim promenama. Još veća razlika je u Kanadi (15:1) i Australiji (13,5:1).

Do 2070. godine čak 19% površine Zemlje neće biti uslovno za život, usled čega će migracije biti jedini odgovor na klimatske promene. Učvršćivanje granica koje je već uveliko u toku će stvoriti distopijsku katastrofu. Upravo suprotno “humanom upravljanju migracijama” kojim nas zabavljaju gospoda sa Samita UN o klimatskim promenama.

Prelazak na tzv. čistu energiju takođe ima cenu. Proizvodnja baterija na primer, zahteva nove rudnike uz iseljavanje lokalnih zajednica, uništavanje šuma, zagađenje reka, a u nekim slučajevima i prinudu na robovski rad. Ma koliko pričali o čistoj i održivoj energiji, za kapitaliste je „finansiranje klime“ samo još jedan izvor zarade. Zeleni kapitalizam ne postoji, zato što je sama logika kapitalistističke eksploatacije u suprotnosti sa planetom na kojoj živimo i sa ljudskim dostojanstvom.

Zato dogovor iz Glazgova više liči na neki dogovor o kolektivnom samoubistvu. Nema koristi od postepenih poboljšanja, potrebne su radikalne, masovne promene inače ćemo se suočiti sa kolapsom životne sredine, i to brže nego što mislimo.