Rajkova golicava kuhinja: Srećan 1. (radni) maj!

Kao pravi domaćin želim prvo da vam svima od srca čestitam 1. maj, međunarodni dan rada, koji se po starom srpskom običaju kod nas obeležava urankom, đubrištem na zelenim površinama, pijankama. Dok se u ostatku ne tako tradicionalnog sveta obeležava štrajkovima i borbom za prava radnika. No, da ne zalazimo sad mnogo široko u temu, želim da ukažem na stanje radnika u ugostiteljstvu na današnji praznik.

Ugostitelji takođe proslavljaju današnji praznik, ali radno. Znam nisu jedini, danas rade i lekari, vatrogasci, vozači javnog prevoza itd. Zakon Republike Srbije nalaže da se u slučaju rada na državni praznik naknada zaposlenom na taj dan uvećava za 110 odsto po ceni radnog sata. Tu nastaju i problemi zaposlenih u ugostiteljsvu, ne samo na ovaj današnji, već i na bilo koji drugi državni ili verski praznik. Poslodavci većinom, naravno ima i onih koji poštuju zakon, ignorišu tu svoju obavezu. Kad kažem većina, mislim na 99 odsto privatnih poslodavaca.

Zakon se poštuje u velikim lancima restorana ili hotela. Kod ostalih to nije slučaj. Ovo je činjenica i problem sa kojim se ja lično borim već 26 godina, a verujem da imam i kolega koji su dočekali penzije, a nikada nisu adekvatno isplaćeni za svoj rad na neradne dane. Nema tajni kako se uskraćuju primanja zaposlenima, platni listići, obračuni i rasporedi rada se prepravljaju, i u njima stoji da zaposleni nije radio na praznik.

Kako se boriti sa ovim problemom? Veoma teško. Problem se javlja već pri samom zapošljavanju, i kasnije je to nemoguće ispraviti.

Prilikom sklapanja ugovora izmedju poslodavca i zaposlenog u 99 odsto slučajeva ugovor se sklapa na minimalni iznos zarade, koju propisuje vlada Republike Srbije, dok se ostatak zarade, isplaćuje u kovertama, što ispod stola, što u kancelarijama daleko od očiju drugih zaposlenih.

Postoje dva glavna razloga zbog kojih poslodavci nude ovakve ugovore. Prvi je da se samim tim i doprinose na zarade, i ostale dadžbine uplaćuju umanjeno, to jest na štetu državne kase. Drugi je da tako kontrolišu zaposlenog i njegova primanja.

Samim potpisivanjem takvog ugovora, zaposleni svesno ulazi u posao koji je sve sem legalan. Nema osnova da potražuje isplatu prekovremenih sati, noćnog rada, ili rada na praznike. Takođe u slučaju bolovanja isplata se vrši umanjeno, a srazmerno onom iznosu iz ugovora.

Rešenje … jedino pravo i ispravno je ne potpisivati takve ugovore, i zahtevati ugovor u skladu sa realnim radnim vremenom, i isplatom istog. To je iz ličnog iskustva mogu reći, nemoguće. Poslodavci u takvim slučajevima, bez obzira na iskustvo ili stručnu spremu nude daleko manji lični dohodak koji je daleko ispod bilo kog realnog potraživanja.

Nažalost velika većina ugostiteljskih radnika prihvate sve gore navedene uslove, to jest prihvate ugovor na minimalnu zaradu, a ostatak primanja na crno. I točak se okreće neprestano. Poslodavci ubiru plodove, a zaposleni rade prekovremeno, u najboljem slučaju barem osam sati, a neretko i preko 20 sati nedeljno. Rade za praznike, noću, ne idu na bolovanje ni kada su bolesni, a druga prava da ni ne pominjemo.

Sve ovo naravno sa sobom vuče i brojne druge probleme. Jedan od njih je i podizanje kredita u bankama. S obzirom da banke kredite isplaćuju na osnovu isplatnog listića, i ne interesuje ih koliko ko prima ispod žita, iznosi kredita u takvim slučajevima su mizerni. Ni jedan radnik u ugostiteljstvu nema šanse da dobije neki veći kredit, kao što je kredit za stan ili slično. Kolo se okreće, a zaposleni je taj koji u svakom slučaju i u svakom scenariju izvlači deblji kraj.

Srećan nam praznik rada! Da nastavimo da se tradicionalno okupljamo po šumama, jezerima, parkovima a naše probleme će rešavati neko drugi.

Ili neće?